Poezija po našu.(Poezija na Komiški,Viški,Pojorski)

[Regi]

Ala ako imote koju svoju ili tuju onako po domoći.More i na književni ali nekaje o našemu škoju.

[Regi]

SUTRA ĆE TE PONIT
stihovi: Jakša Fiamengo


--------------------------------------------------------------------------------


 
Sutra će te ponit njih šest među ruke,
mater će naricat, teško brecat bilo,
finili su ćaća tvoji trud i muke,
kamena će ploča pokrit tvoje tilo.

 
Dušu s razumi smokve i rogača,
ka svoj i naš život pristave si zida,
sutra će te odvest okle se ne vraća,
a vrh stola prazna ostat će katrida.

 
Rodilo je zlatom sve ča god si taka,
nek ti na sve vike zemlja bude laka,
pokrila te ploča sad smo mi na tratu,
triba nan odradit život ka žurnatu.

 
Istrajat će tilo dat se neće stina,
a i ti s nama i neka te nima.

[Ribor]

Evo jedna lipa pisma od naše Viške pjesnice Anele Borčić koja me se dojmila.Po ovoj pismi je nacinjena glazba i koju je izvodila klapa Šufit i dobila je nagradu "Zlatna plaketa biser jadrana"ko nojbojoj u večeri novih skladbi u Omišu 2008

                                     MIRINA




A evo i skladba :

<a href="http://media.imeem.com/m/rVaurWOWd0/aus=false/" target="_blank">http://media.imeem.com/m/rVaurWOWd0/aus=false/</a>

[Regi]

MOJ OTOK
Ponosan i stasit se rodio iz mora,a sada kao starac prepun bora,
pognutih leđa i žuljavih ruku očima plavim pokazuje tugu.
U grč se stisla njegova ruka jer sjeća se sada svih svojih muka.
Tuđinaca raznih koji ga izmoriše,djece svoje koje od njega odvojiše,
Svih sinova i kćeri  koje u grudi primiše.
Zato čeka sada neke nove ljude da mu mladost vrate da im dom on bude.

[Regi]

Skoro pa haiku mom otoku
Da napišem i najljepšu pjesmu niti u trenutku dočarat ne mogu tu ljepotu vječnu.
Zato ti koji ovo čitaš sada ljubi ovaj otok budi njemu nada.

[Orleanska]

MOJ OTOK
Ponosan i stasit se rodio iz mora,a sada kao starac prepun bora,
pognutih leđa i žuljavih ruku očima plavim pokazuje tugu.
U grč se stisla njegova ruka jer sjeća se sada svih svojih muka.
Tuđinaca raznih koji ga izmoriše,djece svoje koje od njega odvojiše,
Svih sinova i kćeri  koje u grudi primiše.
Zato čeka sada neke nove ljude da mu mladost vrate da im dom on bude.

               .....da im mladost vrate,da im dom on bude.....tako lijepo...dirljivo....sjetno....

[Regi]

               .....da im mladost vrate,da im dom on bude.....tako lijepo...dirljivo....sjetno....

Hvala

[Orleanska]

Ko piše ove stihove,odlični stihovi i odlična tema... ?!

[Regi]

Ko piše ove stihove,odlični stihovi i odlična tema... ?!

Stihovi su moji,hvala na podršci za temu

[Regi]

Evo jedna ni baš da spada u ovu temu ali eto.


,,Sanjaj moje snove,,

Sanjaj moje male snove,male snove s malo sreće.
Slobodno ih tiho sanjaj nemoj da te savjest peče.

A kad dosanjaš male snove,kad dobiješ malo sreće.
Sanjaj i tad moje snove,moje snove malo veće.

Kad odsanjaš moje snove,moje snove manje,veće.
Živi tada moje snove nemoj da te savjest peče.

[Orleanska]

                                 MORE
                   
                            Gledon te more,
                        Kako se propinješ i uzdišeš,
                          Tvoje kapje,sol i modrinu,
                      Tvoju visinu,cvarstinu i dubinu,
                          Tvoj kuroj i dišpet
                         I kad posli fortunola muciš,
                            I pogled te moj boli,
                         Jer misliš da te vej ne volin,
                           A jo te volin,volin,volin....

                                                        Katarina Dorotić

[Orleanska]

                                           

                                          KONOBA
                                                 
                                     Konoba se uvik smijala
                                         kad je grožje
                                       u badonj primala,
                                          ali doša je don
                                      kad je u fermi stala
                                         i nikako se vej
                                           ni nasmijala.

                                      Umor je gospodor
                                   u kjucanicu je kjuc ostol.
                                     Placu bacve i karatili,
                                      jerbo oni nisu tako tili.
                                  Tili su da ih gospodor napije,
                                    sve do vorha vinon nalije.

                               Badonj jadan tuguje,grožjen napunjen
                                           i u kantun stoji,
                                          a tisak ceko i ceko
                                      i nikako turnonje ne doceko.

                                       Vidi on grožje se izjutilo,
                                           žalosna je konoba,
                                           već je sva propala,
                                       škurina i mušice su je izili,
                                         a ona je od ove jematve
                                           sva slipova ostala.

                                                                     Katarina Dorotić
                                   
                                     

[Regi]

Evo jedna klapska neznam autora

Bodulska balada 
 
Živi se od mora, od mriža i uza
Brojidu se žuji od vesla, mašklina.
Crljene su oči od noći i suza
Žujave nan ruke su tvrde ka stina.

I tučedu nas nevere i kiše
I svaki dan smo zgrbljeni sve više
Ipak više od sveg i od svih lipota
Cilega života, mi volimo more

More naše plavo, sve nam želje znaš
Ti si snaga, srića, cili život naš

Brojimo sva idra i bile vapore
Prolazidu dani uz bure i juga
Škrta zemja daje sve ono ča more
Život je na škoju i radost i tuga. 
                          autor?????????

[anka_vegetarijanka]

                                                                  STAGNA


         NA ŠKOJU VISU ILI TI GA
           ISSI  STOROJ STAGNA JE NOJLIPJI POZICIJUN.

           NOSE VRIMENA JE MOJA STAGNA
           PUNA SVITA BILA.
           NONO MI JE TE STVORI PROVJAT ZNOL,
           SVAKU BI ŠTORIJU JUŠTO ZAŠINJOL.

           I BUTIGIH JE TOTE BILO
           KAKO BI SE BOJI ŽIVILO.
           SVE OD JUTRA POK DO U NOĆ
           PLAC DICI I  SMIH SUSIDIH SI MOGAL NOĆ.

           A DANAS VON MOJA STAGNA
           PROZNA STOJI.
           MALO STORIH A JOŠ MANJI MLODIH,
           SOMO TETA JUBA NA PONISTRU STOJI
           I KU PASO ONA MU BROJI.

           A SAD KAD PO STAGNI PASON
           ŽALOST I TUGU INKONTRON.
           PROZNE KUĆE I MIRINE NAHODIN
           DA BI ME NA PASONU VRIME  VROČALO
           I U SARCE TUGU  STVORALO.

          I RADI TEGA SVEGA
          JO SVOJU STAGNU VOLIN
          NEKA KAD PASON SARCE ME ZABOLI,
          JER I  MOJE DITINSTVO NA NJOJ SE DOGODI.

         BAŠ TAKOVA NAPUŠĆENA I PROZNO
         NOJLIPJI POZICIJUN ZA MENE
         NA ŠKOJU JE OSTALA.

         PROZNE KUĆE, PROZNE KOLE,
         SAD JE SOMO TETA JUBA OSTALA
         DA BI STAROST STAGNI ZAŠINJALA.


                                      MOJA MOLO 

[Ribor]

Bravo molo