Poezija po našu.(Poezija na Komiški,Viški,Pojorski)

[choban]

Evo vun jelna hercegovacka:

Tiho tece rijeka mokra
Dodji mala, udrit cu te stinjon

[popetov.]

                                              LOZA

Loza je uz more stoljećima glavni hranitej judi na ovemu škoju.
Moja pokojno pranona je za nju govorila da je „fino gospoja“.Svakoj se tuko po pustih puti na godinu doć naklonit.Obrizot , okopat je, ocistit moh, sumporat, polmotat, polit i na kraju otargot.
I dogodišćo opet sve iznova.
Masline i drugo stabla možeš koju godinu i ne lavurat, zapustit je pa opet nastavit, a lozi moraš svake godine dat reda jer ako je jednu godinu zapustiš gotova je.
Tako naše loze po 40-50 godišć rojaju i ca su starije to je vino ol njih boje.
Kad usahne kad se lozje potuce ni sa njon gotovo.Još je ona ol koristi.
Nimo boje žerave za ispeć ribu nego ca je ona od starici.


                                                                                                       Vinka Sviličić
                                                                                                         6. razred
                                                                                                          OŠ "Vis"  

       http://www.slobodnadalmacija.hr/Kultura/tabid/81/articleType/ArticleView/articleId/97039/Default.aspx                                                                                                

[Pivi]

U GKL-u su se birale najbolje dječje priče pa je prvo mjesto osvojila viška šestašica Vinka Sviličić

Bravo za Vinku 

[junak]

hercegovacka je prava,
podsjetila me na dragu...
ave.

[teuta]

                                                                  STAGNA


         NA ŠKOJU VISU ILI TI GA
           ISSI  STOROJ STAGNA JE NOJLIPJI POZICIJUN.

           NOSE VRIMENA JE MOJA STAGNA
           PUNA SVITA BILA.
           NONO MI JE TE STVORI PROVJAT ZNOL,
           SVAKU BI ŠTORIJU JUŠTO ZAŠINJOL.

           I BUTIGIH JE TOTE BILO
           KAKO BI SE BOJI ŽIVILO.
           SVE OD JUTRA POK DO U NOĆ
           PLAC DICI I  SMIH SUSIDIH SI MOGAL NOĆ.

           A DANAS VON MOJA STAGNA
           PROZNA STOJI.
           MALO STORIH A JOŠ MANJI MLODIH,
           SOMO TETA JUBA NA PONISTRU STOJI
           I KU PASO ONA MU BROJI.

           A SAD KAD PO STAGNI PASON
           ŽALOST I TUGU INKONTRON.
           PROZNE KUĆE I MIRINE NAHODIN
           DA BI ME NA PASONU VRIME  VROČALO
           I U SARCE TUGU  STVORALO.

          I RADI TEGA SVEGA
          JO SVOJU STAGNU VOLIN
          NEKA KAD PASON SARCE ME ZABOLI,
          JER I  MOJE DITINSTVO NA NJOJ SE DOGODI.

         BAŠ TAKOVA NAPUŠĆENA I PROZNO
         NOJLIPJI POZICIJUN ZA MENE
         NA ŠKOJU JE OSTALA.

         PROZNE KUĆE, PROZNE KOLE,
         SAD JE SOMO TETA JUBA OSTALA
         DA BI STAROST STAGNI ZAŠINJALA.


                                      MOJA MOLO 

A vej ni teta Jube ne cuvo Stagnu. Sad je na Goveju

...veli dil ditinstva son tamo ucinila i u sarce mi je ...

[teuta]

                                             LOZA

Loza je uz more stoljećima glavni hranitej judi na ovemu škoju.
Moja pokojno pranona je za nju govorila da je „fino gospoja“.Svakoj se tuko po pustih puti na godinu doć naklonit.Obrizot , okopat je, ocistit moh, sumporat, polmotat, polit i na kraju otargot.
I dogodišćo opet sve iznova.
Masline i drugo stabla možeš koju godinu i ne lavurat, zapustit je pa opet nastavit, a lozi moraš svake godine dat reda jer ako je jednu godinu zapustiš gotova je.
Tako naše loze po 40-50 godišć rojaju i ca su starije to je vino ol njih boje.
Kad usahne kad se lozje potuce ni sa njon gotovo.Još je ona ol koristi.
Nimo boje žerave za ispeć ribu nego ca je ona od starici.


                                                                                                       Vinka Sviličić
                                                                                                         6. razred
                                                                                                          OŠ "Vis"  

       http://www.slobodnadalmacija.hr/Kultura/tabid/81/articleType/ArticleView/articleId/97039/Default.aspx                                                                                                

[teuta]

MOJ OTOK
Ponosan i stasit se rodio iz mora,a sada kao starac prepun bora,
pognutih leđa i žuljavih ruku očima plavim pokazuje tugu.
U grč se stisla njegova ruka jer sjeća se sada svih svojih muka.
Tuđinaca raznih koji ga izmoriše,djece svoje koje od njega odvojiše,
Svih sinova i kćeri  koje u grudi primiše.
Zato čeka sada neke nove ljude da mu mladost vrate da im dom on bude.

Cmijoš mi na...nikoga 
Gušt je štit te...somo naprid 

[junak]

 


PULNE

Kal bi se poklopile
Na komune
Aleroju
Švere
I tuklo
Pulne

Tukalo je ostavit
Kuponje
I more

A doma nos je cekola
Manistra
Na pomedore